Žensko preduzetništvo – Zašto je važno i šta smo postigli do sad?

U Crnoj Gori je na kraju 2022. godine poslovalo je ukupno 39.852 mikro, malih i srednjih preduzeća (zapošljavaju 129,473 lica) od kojih je u vlasništvu žena 9.937 MMSP ili 24.93% (zapošljavaju 24,062 lica odnosno 18,6%). Takođe u Crnoj Gori posluje i 8.158 preduzetnika (zapošljavaju 2,849 lica), od čega je 2.576 žena preduzetnica ili 31,58% (zapošljavaju 874 lica).

Od ukupnog broja aktivnog stanovništva u Crnoj Gori 54,0% čine muškarci, a 46,0% čine žene, dok u ukupanom broj stanovnika van radne snage žene čine 59,0%, a muškarci 41,0%. Takođe, u ukupnom broju zaposlenih, muškarci učestvuju 54,1%, a žene 45,9% čine žene, dok u ukupnom broju nezaposlenih 53,4% čine muškarci, a 46,6% čine žene .

Paradoksalno, žene sa visokim obrazovanjem u Crnoj Gori čine većinu u odnosu na muškarce, to potvrđuju i podaci po kojima je, u toku 2021. godine, od ukupnog broja diplomiranih studenata na osnovnim studijama 59,2% bilo ženskog pola, a 40,8% muškog pola, dok je magistarske studije završilo 64,1% studenata ženskog pola, a 35,9% studenata muškog pola. Zvanje doktora nauka u 2021. godini steklo je 14 lica. Od navedenog broja doktora nauka, ženskog pola je 64,3% a muškog 35,7% .

Prema ocjeni Svjetskog ekonomskog foruma Crna Gora je globalno prvorangirana, u konkurenciji 146 zemalja, kada je u pitanju učešće žena u broju profesionalnih i tehničkih radnih mesta, kao i prema procentu žena koje se upisuju na školovanje u ustanovama tercijarnog obrazovanja.

Iako ekonomsko učešće i mogućnosti za žene rastu globalno, Svjetski ekonomski forum procjenjuje da će biti potrebno oko 150 godina da se, ovom dinamikom, uspostavi rodna ravnoteža. Na ekonomsku participaciju žena posebno je uticala globalna pandemija – briga o porodici i školovanje djece od kuće spriječilo je mnogo žena da učestvuju u ekonomskim aktivnostima tokom pandemije. Žene su takođe bile više pogođene gubitkom radnih mjesta u sektoru turizma i maloprodaje.

Reforme u oblasti ženskog preduzetništva globalno zahtijevaju vrijeme, posvećenost, jako vođstvo i investicije kako bi se učinili i najmanji pomaci.

Vlada Crne Gore u kontinuitetu od 2015. godine donosi i sprovodi strateške politike u oblasti ženskog preduzetništva, i ulaže dodatne napore u osnaživanje ženskog preduzetništva kako bi ovaj bitan segment društva imao još veće mogućnost da doprinese društveno-ekonomskom napretku zemlje. Zahvaljujući naporima Vlade i posvećenosti Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma, Crna Gora je prepoznata od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj kao lider na Zapadnom Balkanu kada je u pitanju planiranje i sprovođenje politika za osnaživanje ženskog preduzetništva.

Ključni rezultati ostvareni u podršci razvoju ženskog preduzetništva u predhodnom periodu:

• Posebna pažnja je bila usmjerena ka realizaciji aktivnosti usmjerenih na unapređenje strateškog okvira, postojećih propisa i politika koje su od važnosti za razvoj ženskog preduzetništva, kao i na unapređenje saradnje izmedju javnog i privatnog sektora. To potvrđuje i najnoviji OECD Izvještaj “Indeks politike za MSP: Zapadni Balkan i Turska 2022” koji daje sveobuhvatan pregled implementacije deset principa Akta o malim preduzećima za Evropu (eng. Small Business Act for Europe, SBA). Prema ovom Izvještaju, Crna Gora je zauzela visoku drugu poziciju (nakon Turske) u sprovođenju politike ženskog preduzetništva (pod-dimenzija 1b). Time je potvrđeno da je unapređenje politika i saradnje između javnog i privatnog sektora na polju ženskog preduzetništva dalo značajne rezultate, te da svi ključni stejkolderi koji se bave politikom razvoja ženskog preduzetništva daju pun doprinos u implementaciji mjera i aktivnosti predviđenih samom Strategijom.
• Poboljšan je pristup finansijama kroz kredite i grantove za kofinansiranje specifičnih projekata žena preduzetnica. Posebno je poboljšana dostupnost finansijskih sredstava iz Javnog sektora(IRFCG) i Nacionalnog Budžeta, što znači da je važnost ženskog preduzetništva konačno prepoznata i da joj je dat prioritet. Osim na nacionalnom nivou, uspostavljena je finansijska podrška i u najvećem broju lokalnih samouprava. (U toku 2022.godine, Ministarstvo ekonomskog razvoja i turizma je kroz Program za unapređenje konkurentnosti privrede, Program za razvoj prerađivačke industrije i Program za razvoj i promociju zanatstva (ukupno 9 PL finansijske podrške) podržalo 128 projekata MMSP u većinskom vlasništvu žena, u ukupnom iznosu od 918,038.13€, odnosno 35,65% sredstava je dodijeljeno MMSP u vlasništvu žena. Investiciono razvojni fond je odobrio ženama preduzetnicama 19,2mil€, kroz 142 projekta. Lokalne samouprave su dodijelile 251,569.32 € ženama preduzetnicama).
• Predstavnice ženskih poslovnih asocijacija su postale stalne članice Savjeta za konkurentnost, koji predstavlja ključnu Vladinu platformu za javno-privatni dijalog o temema od značaja za poslovni ambijent i unapređenje konkurentnosti države. U okviru ovog Savjeta formirana je i Radna grupa za ekonomsko osnaživanje žena. Ova Radna grupa predstavlja neophodnu institucionalizaciju i partnerstvo ključnih aktera, čime je omogućena efikasna koordinacija implementcije politike ženskog preduzetništva.

U završnoj fazi sprovođenja Strategije za razvoj ženskog preduzetništva za period 2021-2024, u junu 2023. godine, donijet je Akcioni plan za period 2023-2024. Ključne ambicije države u narednom periodu uključuju:

• Dalje unapređenje pristupa finansiranju za žene preduzetnice, unaprjeđenjem uslova za grantove i kredite koje sprovode nacionalne ustanove, uključujući uvođenje nove programske linije „Podsticaj za preduzetništvo“ u saradnji sa Zavodom za zapošljavanje i podsticaja za sufinansiranje projekata od značaja za razvoj kreativnih industrija u saradnji sa Ministarstvom kulture i medija
• Organizovanje programa pravnog savjetovanja za žene preduzetnice
• Utvrđivanje uzroka i donošenje preporuka za smanjenje uticaja digitalizacije i drugih novih formi rada na žensko preduzetništvo
• Stvaranje boljih preduslova za podsticanje razvoja i unapređenje preduzetništva kod žena sa invaliditetom
• Unapređenju uslova i podrške ženama preduzetnicama u sticanju novih znanja i vještina kroz obuke i pohađanje dualnog obrazovanja
• Uspostavljanje biznis hub-a/inkubatora za žene preduzetnice

Dodatne resurse za podršku ženskom preduzetništvu možete pronaći na portalu biznis.gov.me i na https://zenskibiznis.me/